Predstava u predstavi: uvek inspirativan polaz za igru i maštanje, za improvizaciju i demistifikaciju.
I dok glumci “glume” glumce koji igraju likove i dok reditelji režiraju rediteljima koji “usmeravaju” glumce, mi se smejemo jer shvatamo da i jednima i drugima upravlja neko koga ni glumci ni reditelji nisu svesni. Smejemo se od srca, do suza.
Smejemo se i ne pada nam na pamet da pogledamo gore, možda iza, možda…u sebe.
Ne primećujemo, ne shvatamo da smo i mi, kao publika, učesnici nečije režije života.